На основу члана 30. став 1, члана 55. и члана 59. Закона о судовима Републике српске /“Служени гласник РС“ , број 111/04/ и чланова 67. до 75. Закона о административној служби у управи Републике Српске /“Службени гласник РС“, број 16/02, 62/02, 38/03 и 42/04/, Предсједник Основног суда у Фочи је донио

 

 

П Р А В И Л Н И К

О ДИСЦИПЛИНСКОЈ И МАТЕРИЈАЛНОЈ ОДГОВОРНОСТИ РАДНИКА ОСНОВНОГ СУДА У ФОЧИ

 

И ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Правилником о дисциплинској и магтеријалној одговорности радника Основног суда у Фочи /у даљем тексту: Правилник/ утврђује се дисциплинска одговорност радника и прописују понашања и поступци који представљају повреде радних дужности радника, органи за вођење дисциплинског поступка, покретање и вођење дисциплинског поступка и начина изрицања мјера, дисциплинске мјере и њихово извршење, услови за суспензију радника, рокови застарјелости и друга питања од значаја за заштиту радне дисциплине као и материјална одговорност радника Основног суда у Фочи /у даљем тексту: Суд/.

Члан 2.

Радник суда дисциплински одговара за повреде радних дужности које су као повреде радних дужности утврђене Законом и овим правилником. Дисциплински је одговоран радник који повреде радних дужости учини с умишљајем или из нехата. Одговорност за кривично дјело и прекршај не искључује дисциплинску одговорност радника, ако иста радња представља и повреду радних дужности.

Члан 3.

Радником Суда, у смислу овог Правилника, сматрају се сва лица која су запослена у Суду, осим предсједника Суда и судија.

ИИ ПОВРЕДЕ РАДНИХ ДУЖНОСТИ

Члан 4.

Повреде радних дужности су:

1. Неизвршавање, неблаговремено, немарно и неуредно извршавање повјерених послова и задатака;

2. Крешење дисцпилине у вези са радним временом – недолазак на посао у одређено вријеме или самовољно напуштање радног мејста у току и прије истека радног времена, коришћење дневног одмора дуже од 30 минута;

3. Нељубазан, некоректан и некултуран однос према другим радницима суда;

4. Недостојно, увредљиво или на други начин непримјерено понашање према грађанима, правним и физичким лицима и другим странкама у поступку пред Судом;

5. Повреда прописа о заштити на раду, заштити од пожара, експлозије или других елементарних непогода;

6. Немаран однос према повјереним вриједностима, као и свако понашање на раду које штети угледу и интересима суда.

7. Изражавање или заступање политичких опредјељења у извршавању задатака и послова;

8. Издавање налога чије би изршење представљало кривично дјело;

9. Одбијање давања података или давање нетачних података државним органима, другим организацијама, правним лицима и грађанима;

10. Одбијање извршења или омаловажавање налога руководилаца издатих у вршењу или поводом вршења радних дужности;

11. Обављање дјелатности које су у супротности са вршењем радних дужности или којима би се могао нарушити углед суда;

12. Злоупотреба служеног положаја или прекорачења овлашћења;

13. Подношење нетачних извјештаја, прикривање или неовлаштено уништење службених списа;

14. Неостваривање очекиваних радних резултата током три узаступна мјесеца без оправданих разлога;

15. Неиспуњавање обавеза у вези са стручним оспособљавањем и усавршавањјем;

16. Незаконито располагање повјереним средствима и противправно прибављање личне или материјалне користи за себе или за другог у вези са радом;

17. Изазивање веће материјалне штете ако је до ње дошло умишљајем или из свјесног нехата;

18. Неоправдано изостајање са посла пет радних дана у току шест мјесеци или три дана узастопно;

19. Избјегавање љекарсих прегледа за утврђивање способности за рад;

20. Прикривање чињеница о извршеној тежој повреди радних обавеза и дужности, као и непредузимање дисциплинских мејра од стране непосредних руководилаца;

21. Давање нетачних података којима се запослени у суду доводе у заблуду у погледу остваривања права из радног односа или онемогућавање увида у списе који су запоследним потребни за остваривање његових права;

22. Злоупотреба права одсуствовања у случају болести;

23. Обављање личних, односно приватних послова и задатака за вријеме рада;

24. Долазак на рад у пијаном стању или уживање алкохола или других опојних средстава која смањују радну способност у току радног времена;

ИИИ ДИСЦИПЛИНСКЕ МЈЕРЕ

Члан 5

За повреде радних дужности могу се изрећи следеће дисциплинске мјере:

- писмени укор,

- удаљење са посла у трајању од два дана до шест мјесеци,

- Обустављање исплате плате у износу до 30%,

- престанак радног односа.

Члан 6.

Дисциплинсјке мјере изриче предсједник Суда.

Приликом изрицања дисциплинске мјере цијениће се нарочито тежина повреде и њене посљедице, степен одговорности радника, околности под којима је повреда учињена, ранији рад и понашање радника, понашање радника након учињене повреде радне дужности као и све друге околности које могу утицати на избор дисциплинске мјере која ће бити примјењена.

ИВ ПОКРЕТАЊЕ ДИСЦИПЛИНСКОГ ПОСТУПКА

Члан 7.

Поступак за утврђивање повреде радних дужности и изрицање дисциплинске мјере је хитан.

Члан 8.

Иницијативу за покретање дисциплинског поступка може дати сваки радник Суда, као и судија, ако имају сазнање о учињеној повреди радне дужности и њеном учиниоцу. Иницијатива из претходног става подноси се предсједнику Суда у писменој форми и мора бити образложена.

Члан 9.

На основу иницијативе из претходног члана или непосредног сазнања о повреди радне дужности и учиницу, предсједник Суда мосже одредити лице које ће спровести претходни поступак. Претходни поступак спровешће се према потреби када је иницијатива непотпуна, односно када не садржи податке од значаја за утврђивање повреде радне дужности и учиниоца.

У претходном поступку узима се изјава од радника суда и прикупљају други докази за утврђивање чињеница у вези са повредом радне дужности.

Претходни поступак се мора окончати у року од осам дана од дана када је предсједник Суда одредио да проведе претходни поступак.

Члан 10.

Предсједник суда ће одбацити иницијативу:

1. ако радња описана у иницијативи није прописана као повреда радне дужности,

2. ако је наступила застарјелост за покретање дисциплинског поступка

3. ако је раднику суда престао радни однос у Суду,

Закључак из претходног става предсједник Суда може донијети непосредно на основу иницијативе или након спроведеног претходног поступка.

Члан 11.

Дисциплински поступак против радника покреће предсједник Суда или овлаштено лице.

Дисциплински поступак против радника Суда покреће се захтјевом за покретање дисциплинског поступка за утврђивање дисциплинске одговорности.

Захтјев за покретање дисциплинског поступка садржи:

- име и презиме радника против кога се покреће дисциплински поступак са основним подацима;

- опис повреда радних дужности, вријеме и мјесто чињења повреде, као и остале околности потребне да се повреда што тачније одреди;

- врсту повреде радне дужности, са навођењем законских, односно одредби Правилника које се имају примијенити;

- приједлог о извођењу доказа које треба извести на дисциплинској расправи, уз назначење имена свједока, списа које треба прочитати и предмета који служе за доказ;

- образложење , у коме ће се према резултатима пртходног поступка описати стање ствари и навести докази којима се одлучне чињенице доказују.

Захтјев се обавезно доставља раднику Суда против којег је поднијет и синдикалној организацији Суда, а комплетан предмет са свим прилозима доставља се предсједнику Дисциплинске комисије суда.

В ВОЂЕЊЕ ДИСЦИПЛИНСКОГ ПОСТУПКА

Члан 12.

Дисциплински поступак против радника суда води Дисциплинска комисија /у даљем тексту Комисија/.

Комисију именује предсједник Суда.

Комисија се састоји од три члана: предсједника који се именује из реда судија и два члана који се именују из реда радника Суда.

Мандат чланова Комисије траје годину дана, након чега могу бити поново именовани.

Члан 13.

Предсједник, односно члан Комисије не може вршити ову дужност:

1. ако је у истом предмету водио претходни поступак или учествовао у својству свједока, вјештака или подносиоца иницијативе за покретање дисциплинског поступка;

2. ако постоје околности које изазивају разумну сумњу у његову непристрасност;

3. ако је против њега поднесен захтјев за покретање дисциплинског поступка или је покренут дисциплински поступак;

4. ако се ради о раднику Суда којем је раније у дисциплинском поступку била правоснажно изречена дисциплинска мјера.

У случају из тачке 4. претходно става сматра се да је дисциплинска мјера правоснажно изречена ако радник суда није изјавио приговор на одлуку којом му је изречена дисциплинска мјера или је приговор одбачен или одбијен, као и када је радника суда поднио тужбу против одлуке о изрицању дисциплинске мјере па је тужба од стране надлежног суда правоснажно одбачена или одбијена.

Члан 14.

Чланови Комисије пазе на разлоге за изузеће по службеној дужности.

Чим сазна за постојање којег од разлога за изузеће из члана 13. овог Правилника, члан Комисије је дужан прекинути сваки рад на предмету и о томе обавијестити предсједника суда. Обавјештење о разлозима за изузеће, које мора бити образложено, предсједник и чланови Комисије дужни су поднијети одмах, а радник суда против кога је покренут дисциплински поступак захтјев за изузеће члана Комисије, који мора бити образложен, може поднијети у року од три дана од дана пријема позива за расправу. Обавјештење, односно захтјев из претходног става подносе се предсједнику Суда који одлучује о изузећу Комисије. Против одлуке о изузећу није дозвољен приговор.

Члан 15.

Комисија ради у пуном саставу, а одлуке доноси већином гласова. Предсједник Комисије сазива и руководи расправом и предузима друге потребне радње за правилно вођење и окончање дисциплинског поступка.

Члан 16.

Радник против кога се води дисциплински поступак има право да узме браниоца. Радника на његов захтхјев, односно уз његов пристанак, може заступати представник синдикалне организације.

Члан 17.

Предсједник Комисије одређује дан, час и мјесто одржавања расправе и о томе обавјештава подносиоца захтјева, радника и Синдикат Суда. Позив за расправу мора се доставити раднику најмање осам дана прије одржавања претреса, тако да између дана достављања и дана претреса остане довољно времена за припремање одбране.

Члан 18.

Поступак за утврђивање дисциплинске одговорности радника за повреде радне дужности спроводи се сходно начелима кривичног поступка. У поступку утврђивања дисциплинске одговорности радника не плаћају се таксе нити трошкови поступка.

Члан 19.

Расправа пред Комисијом је јавна. Изузетно, јавност се може искључити са цијелог претреса или са дијела претеса, ако се у дисциплинском поступку разматрају документа и подаци који представљају службену или другу тајну или то захтијевају разлози морала. О искључењу јавности предсједник Комисије доноси закључак против којег није дозвољен приговор.

Члан 20.

У поступку пред Дисциплинском комисијом, радник против кога се води дисциплински поступак мора бити саслушан и мора му се омогућити одбрана.

Члан 21.

Расправом руководи предсједник Комисије који даје и одузима ријеч, поставља питања и тражи објашњења.

Кад предсједник Комисије заврши испитивање, чланови Комисије могу непосредно постављати питања раднику против кога се води дисциплински поступак и свим осталим лицима које Комисија саслушава.

Члан 22.

Прије почетка расправе предсједник Комисије утврђује да ли су присутна сва позвана лица. Ако је радник против кога се води дисциплински поступак уредно позван, а разлог изостанка није оправдао, расправа се може одржати и без његовог присуства.

Члан 23.

У току расправе води се записник у који се уноси цијели ток поступка. У уводу записника наводи се састав дисциплинске комисије, мјесто и вријеме одржавања расправе, име и презиме записничара, овлаштеног предлагача, радника против кога се води поступак и његовог браниоца, као и констатација о јавности расправе.

Записник мора да садржи: податке о томе који је захтјев на расправи прочитан односно усмено изложен, да ли је овлаштени предлагач измијенио или проширио захтјев, какве су приједлоге поднијеле странке, који су докази изведени, да ли су прочитани и који записници и други списи, какве су примједбе дале стране у вези с тим и какве је одлуке донио предсједник Комисије или Комисија. У записник се уноси вријеме када је Комисија закључила расправу. Записник потписује предсједник Комисије и записничар. Ако је на расправи искључена јавност у записнику се мора назначити да је предсједник Комисије упозорио присутне на посљедице ако неовлаштено открију шта су на том претресу сазнали.

Члан 24.

Изјаве дисциплински окривљенго радника, свједока и осталих учесника у поступку уносе се у записник тако да се вјерно прикаже њихова битна садржина. Предсједник може, по приједлогу странака или по службеној дужности, наредити да се у записник дословно упишу изјаве које сматра нарочито важним, а обавезно ће се прочитати на захтјев лица у поступку, чије се изјаве уносе у записник.

Члан 25.

Главни претрес почиње читањем захтјева од стране овлаштеног предлагача или подносиоца захтјева. Када је захтјев прочитан, предсједник Комисије позива радника да се изјасни о повреди радне дужности која му се ставља на терет и да изнесе своју одбрану, а након тога поступак се наставља извођењем доказа.

Члан 26.

По завршеном доказном поступку предсједник Комисије даје ријеч странкама, гдје прво говори овлаштени предлагач, затим бранилац, па дисциплински окривљени радник. Послије изношења завршне одбране предсједник Комисије проглашава да је расправа завршена.

Члан 27.

Послије закључења расправе Комисија се повлачи ради вијећања и доношења приједлога одлуке о дисциплинској одговорности радника. Вијећањем и гласањем руководи предсједник Комисије. О вијећању и гласању води се посебан записник који потписују сви чланови Комисије и исти се затвара у посебан омот.

Члан 28.

Приједлог одлуке доноси Комисија по свом слободном увјерењу, на основу чињеница које су изнијете на расправи, те савјесне и прижљиве оцјене сваког доказа засебно и свих доказа заједно, те резултата цјелокупног поступка. При доношењу приједлога одлуке узимају се у обзир олакшавајуће и отежавајуће околности, нарочито тежина повреде радне дужности и њене посљедице, степен одговорности радника против ког се води дисциплински поступак, услови под којима је повреда радне дужности учињена, ранији рад и држање радника послије учињене повреде радне дужности и друге околности које могу бити од утицаја за утврђивање дисциплинске одговорности и изрицање дисциплинске мјере.

Члан 29.

Комисија ће предложити предсједнику суда да донесе једну од следећих одлука:

1. да обустави поступак,

2. да радника ослободи од одговорности,

3. да радника прогласи одговорним за повреду радне дужности и изрекне му једну од дисциплинских мјера из члана 5. овог Правилника.

Члан 30.

Комисија ће предложити доношење одлуке о обустави поступка ако је:

- наступила застарјелост за покретање и вођење дисциплинског поступка

- раднику престао радни однос.

Члан 31.

Комисија ће предложити доношење одлуке о ослобађању од одговорности у случају:

- да радња због које је покренут дисциплински поступак није предвиђена као повреда радне дужности;

- да утврди да радник није учинио повреду радне дужности због које је покренут дисциплински поступак;

- да није доказано да је радник учинио повреду радне дужности због које је покренут дисциплински поступак,

- да постоје околности које искључују дисциплинску одговорност радника.

Члан 32.

Ако Комисија туврди да је радник учинио повреду радне дужности и да је одговоран за њено извршење, предложиће доношење једне од одлука о дисциплинској мјери из члана 5. овог Правилника. У приједлогу одлуке из претходног става, Комисија мора назначити врсту, висину и трајање дисциплинске мјере.

Члан 33.

Одлуку о дисциплинској одговорности радника предсједник Суда ће донијети у року од осам дана од дана пријема приједлога одлуке од предсједника Комисије. Одлука о дисциплинској одговорности радника доноси се у облику рјешења и обавезно се доставља раднику,ј подносиоцу захтјева и синдикалној организацији. Предсједник Суда закључком обуставља дисциплински поступак.

Члан 34.

Против рјешења донесеног у првом степену те против закључка о обустави дисциплинског поступка, радник суда против кога се води дисциплински поступак, његов бранилац и подносилац захтјева могу изјавити приговор предсједнику Суда у року од 15 дана од дана пријема првостепеног рјешења односно закључка. Приговор из претходног става доставља се синдикалној организацији радника Суда. Синдикална организација радника Суда дужна је доставити своје мишљење о приговору из претходног става у року од три дана од дана када јој је достављен приговор. Приговор одлаже извршење првостепеног рјешења, односно закључка.

Члан 35.

Предсједник Суда ће одлучити о приговору у року од 15 дана од дана улагања приговор.

Предсједник Суда може одбацити приговор као неблаговремен или недозвољен, одбити приговор као неоснован и потврдити одлуку, уважити приговор и одлуку укинути и предмет вратити Комисији на поновно одлучивање или преиначити побијану одлуку. Рјешење предсједника Суда је коначно. против другостепеног рјешења радник може покренјути управни спор пред надлежним судом у року од 15 дана од дана пријема рјешења.

Члан 36.

Одлука о изреченој дисциплинској мјери постаје коначна:

1. кад истекне рок за приговор а приговор није поднесен

2. даном достављања другостепеног рјешења по приговору

ВИ ЗАСТАРЈЕЛОСТ ПОКРЕТАЊА И ВОЂЕЊА ДИСЦИПЛИНСКОГ

ПОСТУПКА

Члан 37.

Поступак за утврђивање одговорности радника не може се покренути по истеку рока од 30 дана од дана сазнања за повреду и учиниоца, односно по истеку рока од годину дана од дана када је повреда учињена. Дан сазнања у смислу претходног става је дан када је лице овлаштено за покретање дисциплинског поступка сазнало за повреду и учиниоца непосредно или на основу достављене иницијативе.

Члан 38.

Вођење дисциплинског поступка застаријева протеком године дана од дана покретања поступка.

ВИИ ИЗВРШЕЊЕ ДИСЦИПЛИНСКИХ МЈЕРА

 

Члан 39.

Дисциплинска мјера извршава се по коначности одлуке о изрицању дисциплинске мјера.

Дисциплинска мјера за повреду радне дужности не може се извршити по истеку рока од 60 дана од дана коначности одлуке којом је изречена. Дисциплинска мјера обустављања исплате плате у износу до 30% извршава се обуставом износа од плате остварене у мејсецу у којем је одлука о дисциплинској одговорности постала коначна.

ВИИИ ЕВИДЕНЦИЈА О ИЗРЕЧЕНИМ ДИСЦИПЛИНСКИМ МЈЕРАМА

Члан 40.

Суд води евиденцију о изреченим дисциплинским мјерама.

Евиденција из претходног става садржи сљедеће податеке: редни број, број дисциплинског предмета, презиме и име, стручну спрему и занимање радника суда, послове и задатке које обавља, датум покретања дисциплинског поступка, податке о суспензији, врсту повреде радне дужности, врсту изречене дисциплинске мјере, датум изрицања исте, датум коначности и датум извршења дисциплинске мјере. Код бројчаног означавања дисциплинских предмета ти предмети, поред бројчане ознаке која се одређује редослиједом завођења предмета у посебном уписнику, имају ознаку „Д-И“, за првостепени дисциплински поступак и ознаку „Д- ИИ“ за другостепени дисциплински поступак. Посебан уписник из претходног става за првостепени и другостепени дисциплински поступак води технички руководилац писарнице. Евиденцију о изреченим дисциплинским мјерама радницима суда води руководилац писарнице.

 

ИX СУСПЕНЗИЈА РАДНИКА

Члан 41.

Радник Суда се суспендује са посла у следећим случајевима:

1. ако је против њега потврђена оптужница за кривично дјело учињено у вршењу његових послова и задатака,

2. ако се налази у притвору и

3. ако је против радника Суда потврђена оптужница за теже кривично дјело. Радник Суда може бити суспендован са посла ако је против њега покренут дисциплински поступак због повреде радне дужности или дисциплински поступак за утврђивање његове материјалне одговорности.

Члан 42.

Одлуку о суспензији са посла у облику рјешења доноси предсједник суда. Рјешењем из претходног става утврђују се разлози, трајање суспензије и права у погледу накнаде плате.

Члан 43.

Против рјешења о суспензији радник суда може поднијети приговор предсједнику суда у року од 15 дана од дана уручења рјешења. Приговор не одлаже извршење рјешења а рјешење по приговору мора се донијети у року од 15 дана.

Члан 44.

Суспензија радника Сдуа траје док за то постоје разлози а најдаље до:

1. коначности одлуке о његовој дисциплинској одговорности због повреде радне дужности,

2. наступања застарјелости покретања и вођења дисциплинског поступка,

3. окончања кривичног поступка односно до наступања застарјелости његовог вођења ако је основ суспензије извршење кривичног дјела на раду или у вези са радом,

4. укидањем притвора,

5. укидања суспензије на основу одлуке надлежног органа донијете прије окончања дисциплоинског , односно кривичног поступка.

Члан 45.

За вријеме док траје суспензија радник Суда има право на накнаду плате у висини од 50% просјечне плате коју је остварио у посљедњих шест мјесеци. Раднику припада разлика до пуне плате и остала права из радног односа која због суспензије није остварио:

1. ако му не буде изречена дисциплинска мјера због повреде радних дужности , или

2. ако је на основу правоснажне судске одлуке кривични поступак против њега обустављен или је исти ослобођен од оптужбе, или је оптужба одбијена али не због ненадлежности или ако тужилац не покрене поступак пред надлежним судом у року од шест мјесеци.

 

X МАТЕРИЈАЛНА ОДГОВОРНОСТ РАДНИКА СУДА

 

Члан 46.

Радник Суда је одговоран за штету коју је на раду или у вези са радом намјерно или из крајње непажње проузроковао суду, правом или физичком лицу.

Члан 47.

Сваки радник Суда је дужан да пријави проузроковану штету одмах а најкасније у року од 24 часа, свом непосредном руководиоцу. на основу поднијете пријаве или на основу сазнања о проузрокованој штети из претходног члана, предсједник Суда покреће поступак за утврђивање штете и одговорности за штету. Постојање штете и одговорности за штету утврђује посебна комисија, коју за сваки конкретан случај именује предсједник Суда. Комисија из петходног става има предсједника и два члана који се именују из реда судија Суда.

Члан 48.

Комисија из претходног члана утврђује постојање и висину штете и одговорност за проузроковану штету саслушањем радника Суда који је штету проузроковао као и свједока, увиђајем и вјештачењем на лицу мјеста, те извођењем и других доказа потребних да се штета и одговорност за штету објективно утврде.

Члан 49.

О свом раду комисија сачињава записник који треба да садржи податке о раднику Суда, његовој одговорности за насталу штету и висину штете. Ако комисија утврди да је радник Суда одговорн за насталу штету предложиће предсједнику Суда да донесе рјешење о накнади шете.

Против рјешења о накнади штете радник Суда може поднијети приговор предсједнику Суда у року од осам дана од дана пријема рјешења. Рјешење по приговору је коначно.

Члан 50.

Ако Суд накнади штету коју је радник Суда на раду или у вези са радом проузроковао трећем лицу,радник Суда је дужан да износ исплаћене штете накнади суду ако је штету проузроковао намјерно или из крајње непажње.

Члан 51.

Радник Суда се можеј обавезати да накнади штету у мјесечним ратама у зависности од висине утврђене штете. Уколико би исплатом накнаде за штету причињену Суду била угрожена егзистенција радника Суда и његове породице, радник Суда се може дјелимично ослободити од плаћања те накнаде. Одлуку о дјелимичном ослобађању од плаћања накнаде штете доноси предсједник Суда.

Члан 52.

Ако радник Суда одбије да суду накнади утврђену или трећем лицу исплаћену штету, предсједник Суда ће, према одредбама члана 1. члана 18. став 3 и члана 19. став 1. Закона о правобранилаштву РС /Службени Гласник РС број 16/05/, затражити од Правобранилаштва РС да покрене поступак пред надлежним судом.

 

XИ ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 53.

Предсједник Суда ће у року од мјесец дана од дана ступања на снагу овог правилника рјешењем именовати Дисциплинску комисију.

Члан 54.

 

Датумом ступања на снагу овог правилника пресају да важе сви ранији правилници о дисциплинској и материјалној одговорности радника Основног суда у Фочи.

 

 

Члан 55.

 

Започети поступци о дисциплинској и материјалној одговорности радника Суда који нису оконачни до ступања овог правилника наставиће се у складу са овим правилником.

Члан 56.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Суда.

 

 

ОСНОВНИ СУД У ФОЧИ

БРОЈ: 094-0-СУ-07-000 057

Фоча, 2.2.2007 године

 

Предсједник суда: Наида Хубјер